Izvor: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/39178692/  

Citacija: Zhao CX, Scher M, Hanks JE, McLean SA. Full-thickness versus split-thickness skin graft reconstruction of scalp defects with and without calvarium exposure. J Plast Reconstr Aesthet Surg. 2024 Oct;97:275-281. doi: 10.1016/j.bjps.2023.10.053. Epub 2023 Oct 14. PMID: 39178692.

OPIS

Postoji širok izbor opcija za zatvaranje skalpa. Primarno zatvaranje ograničeno je na defekte do 3 cm, a sekundarno zatvaranje karakterišu brojne komplikacije. Režnjevi u literaturi imaju superiorni estetski rezultat, ali i visoku stopu neuspeha kod određenih pacijenata.

U literaturi ima više podataka o graftovima parcijalne nego pune debljine.

 Cilj: direktno poređenje FTSG i STSG na skalpu

METODOLOGIJA

Retrospektivni pregled kartona (n=200) za rekonstrukciju skalpa sa FTSG ili STSG.

Kriterijumi za isključivanje: korišćeno kao kožno pokrivanje za “free flaps” ili nedostatak praćenja.

Uključeni su demografski podaci pacijenata, komorbiditeti, karakteristike defekata skalpa, karakteristike kožnog transplantata, rezultati preživljavanja transplantata i komplikacije.

Procenat uzimanja kožnog transplantata zasnovan je na poslednjem praćenju.

Kao statistički značajno korišćena je p vrednost < 0,05 .

Stope postoperativnih infekcija, hematoma i problema sa mestom donora bili su previše niski za izvođenje multivarijantne logističke regresije.

REZULTATI

218 graftova (125 FTSG naspram 93 STSG)

Slične demografske karakteristike, osim STSG kohorte sa višom stopom imunosupresije (nije statistički značajno), prethodnim zračenjem i postoperativnim zračenjem (statistički značajno)

95% su bili bazocelularni karcinomi (BCC), skvamocelularni karcinomi (SCC), melanom (MM)

FTSG grupa imala je veći udeo defekata sa izloženim kalvarijumom u odnosu na STSG kohortu (37,6% naspram 22,6%, X² = 5,60, P = 0,02)

Prosečne veličine STSG defekata i graftova bile su značajno veće od onih kod FTSG sa srednjom razlikom u površini defekta od 19,1 cm2 (95% CI 4,8-33,4, p = 0,009); srednja razlika u površini grafta 24,6 cm2 (95% CI 15,9-33,3, p < 0,001)

Integra je korišćena u 11,5% slučajeva

Statistički značajne povezanosti između vrste grafta:

Procenat prihvatanja grafta, X² = 9,463, P = 0,002;

Manji debridman, X² = 7,692, P = 0,006;

Raspad rane, X² = 6,001, P = 0,01;

Izloženost kostiju, X² = 5,257, P = 0,02.

FTSG je imao veće stope 100% hvatanja u odnosu na STSG kod izloženog kalvarijuma (87,2% naspram 47,6%, P ≤ 0,001) i intaktnog perikranijuma (96,2% naspram 88,9%, P = 0,05).

Niže stope postoperativnih infekcija i raspadanja kod FTSG.

Kohorte graftova na izloženom kalvarijumu u obe grupe = niže stope prihvatanje grafta i veće stope manjeg debridmana, raspada rane i izloženost kostiju nego kod graftova na intaktnom perikranijumu.

FTSG grupa imala je veći udeo defekata sa izloženim kalvarijumom u odnosu na STSG kohortu (37,6% naspram 22,6%, X² = 5,60, P = 0,02).

DISKUSIJA I OGRANIČENJA STUDIJE

Višestruki pregledni članci o rekonstrukciji skalpa savetuju protiv graftovanja kože skalpa (suboptimalna kozmetika, dugoročna nestabilnost, sklonost ka krvarenju, ulceraciji i bolu).

I STSG i FTSG pouzdano rekonstruišu defekte skalpa različitih veličina, dubina, lokacija i patologija.

FTSG su superiorniji od STSG u smislu povećanog prihvatanja grafta, smanjenog postoperativnog raspada rane i izloženosti kostiju uprkos većim stopama manjeg debridmana.

Većina slučajeva je bila jednofazna, manji udDo je koristila Integra tokom prve rekonstruktivne faze.

FTSG = 2,90 puta veća verovatnoća potpunog prihvatanja grafta u odnosu na STSG (p = 0,05).

Povezanost sa smanjenom verovatnoćom potpunog prihvatanja grafta: graftovanje izloženog kalvarijuma, prethodna istorija zračenja i imunosupresija.

STSG se ne prihvataju dobro na izloženom kalvarijumu (<50%);

FTSG ostaju veoma uspešni (88,7%) kada se direktno kaleme na golI kalvarijum u jednoj fazi, sve dok se spoljna ploča obradi da bi se postiglo tačkasto krvarenje.

Ukupna stopa komplikacija – 40% ako se ne uključi manji debridman i 61% ako se uključi manji debridman.

Vrsta defekta (izložena kost u odnosu na intaktnI kalvarijum) najvažnija JE prediktorska varijabla; imala je značajan uticaj na sva četiri postoperativna ishoda.

Autori su generalno smatrali da FTSG pružaju bolju konturu, podudaranje tkiva i deblji sloj zaštite od traume.

REZIME

1. Kožni transplantati tj. graftovi pružaju svestran, pouzdan i jednostavan pristup rekonstrukciji defekata skalpa.

2. FTSG se može koristiti na izloženom kalvarijumu.

3. FTSG je povećao stopu prihvatanjeagrafta i smanjio komplikacije rana na izloženom kalvarijumu i intaktnom perikranijumu u poređenju sa STSG.

4. Faktori rizika koji utiču na ishod: Graftovanje izložene kosti, veća veličina grafta, prethodno izlaganje glave i vrata zračenju imunosupresija. Slično se videlo u studiji Đijanga i saradnika gde je analizirana FTSG na ranama donjih ekstremiteta nakon Mohs hirurgije, gde je 72/80 slučajeva (90%) imalo potpuno preživljavanje grafta, 6/80 (7,5%) imalo je delimičan neuspeh, a 2/80 (2,5%) je imalo potpun neuspeh. Komplikacije su uključivale infekcije u 9/80 (11%) slučajeva i formiranje hematoma u 2/80 (2,5%) slučajeva.