Izvor: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/39969890/

Citat: Wang DM, Vestita M, Murad FG, Morgan FC, Rowley R, Rettig EM, Lotter W, Waldman AB, Ruiz ES, Schmults CD. Mohs Surgery vs Wide Local Excision in Primary High-Stage Cutaneous Squamous Cell Carcinoma. JAMA Dermatol. 2025 May 1;161(5):508-514. doi: 10.1001/jamadermatol.2024.6214. PMID: 39969890; PMCID: PMC11840687.

OPIS

Pokazano je da kutani skvamocelularni karcinom (cSCC) visokog stadijuma (po Brigham and Women’s Hospital (BWH) – T2b i T3 stadijum) ima povećan rizik od recidiva, metastaza i mortaliteta kod pacijenata. Velike kohortne studije, sistematski pregledi i meta-analize  su pokazali da kod cSCC svih stadijuma stopa recidiva su: 3,0%-3,1% kod Mohs hirurgije naspram 5,3%-8,0% kod široke ekscizije ali u ovaj podataku dominantno su cSCC niskog stadijuma.

Studije koje procenjuju ishode za cSCC visokog stadijuma bile su ograničene na kohorte sa jednom kohortom/grupom i imali su različite metodologije koje su otežavale adekvatno upoređivanje.

METODOLOGIJA

Ova studija je retrospektivna studija, iz jednog tercijarnog akademskog centra tokom 20 godina (01.01.2000 – 31.12.2020) sa metodom ocenjivanja sklonosti za bolje balansiranje grupa.

Zabeležene su karakteristike pacijenta, tumora, krajnji ishod i terapijska istorija

Ishodi su: Lokalna rekurenca (LR), nodalne/udaljene metastaze, smrt od specifične bolesti (SSB), kompozitni ishod bilo kog recidiva.

 Sve tumore je pregledao jedan istraživač i kriterijumi za uključivanje su: BMW T2b i T3 SCC lečeni širkom ekscizijom ili Mohs hirurgijom.  Kriterijumi za isključivanje: nekutani, analni, in situ, metastatski tumori pri prezentaciji; tumori koji su primali primarnu palijativnu hirurgiju ili nehirurški vid terapije

Metoda ponderisanje inverznom verovatnoćom tretmana (IPTW) je korišćena za uravnoteženje početnih karakteristika pacijenta i tumora između grupa lečenja, čime se kontroliše pristrasni faktori po indikaciji (>0,10 ukazuje na neravnotežu između grupa lečenja).

REZULTATI

6465 slučajeva SCC je u studiji karcinoma od kojih su 332 visokog stadijuma. Na kraju 216 tumora visokog stadijuma je korišćeno za analizu.

Srednje vreme praćenja od 33,1 meseca dok je prosečna starost bila 73,5 godina od kojih su 69,9% muškaraci, 95,4% belaca. Ukupno 19 je zahtevalo reekscizije tj. drugu operaciju: (16 kod ekscizije naspram 3 Mohs hirurgije). U originalnoj kohorti: Mohs hirurgija usled lečenja se javljao češće nego ekscizije kod: muških pacijenata (74,0% naspram 63,5%); imunosupresivnih pacijenata (34,4% naspram 29,4%); lokacija glave ili vrata, uha i usne; invazija dublja od potkožnog masnog tkiva (56,5% naspram 42,4%); dobro do umereno diferencirani SCC (41,2% naspram 22,4%); i pozitivni tumor na perineuralnu invaziju velikog kalibra (29,8% naspram 15,3%).

Nakon IPTW, distribucija osnovnih karakteristika bila je dobro uravnotežena između ekscizije i Mohs hirurgije.

Neprilagođene stope u odnosu na prilagođene stope prema IPTW modelima specifičnog rizika za uzrok su analizirane.

Trogodišnja kumulativna incidenca svih neželjenih ishoda bila je veća za široku eksciziju u poređenju sa Mohs hirurgijom

• Lokalni recidiv (19,8% široka ekscizija u odnosu na 9,6% Mohs)
• Nodalne metastaze (17,9% široka ekscizija u odnosu na 11,0% Mohs)
• Udaljene metastaze (8,4% široka ekscizija u odnosu na 4,4% Mohs)
• Bilo koji recidiv (32,0% široka ekscizija u odnosu na 15,8% Mohs)
• Smrt od specifične bolesti (17,5%  široka ekscizija u odnosu na 7,1% Mohs)

DISKUSIJA I OGRANIČENJA STUDIJE

Članak ističe prednost Mohs hirurgije u poređenju sa širokom ekscizijom u lečenju visoko rizičnih SCC većeg stadijuma. Trogodišnja kumulativna incidenca recidiva, metastaza i smrti specifične za bolest bila je 2 puta veća kod tumora lečenih širokom ekscizijom u poređenju sa MMS.

Za 3 godine – 32% lečenih širokom ekscizijom je recidiviralo ili metastaziralo u odnosu na 15,8% sa Mohs.

Rezultati su pokazale da je povećana potražnja za zdravstvenim sistemima i potreba za skupljom naknadnom terapijom nakon neuspelog početnog lečenja širokom ekscizijom.

Očekuje se da hirurška ekscizija bilo kojim od načina lečenja neće značajno promeniti rizik, mikrometastaze jer mogu već biti u tranzitu ka čvorovima ili su dostigle čvorove u vreme operacije, jer su obe vrednosti iznad praga od 10%.

Radiološki nadzor za BWH T2b ili više svakih 6 meseci tokom 3 godine.

Ograničenja studije su: retrospektivna studija jednog centra, ograničena generalizacija, neprocenjene razlike u vrsti i učestalosti nadzora (posebno koje utiču na ishode vremena do događaja).

REZIME

1. Mohs hirurgija je superiorniji od široke ekscizije za lečenje SCC visokog stadijuma i trebalo bi da se nudi kao prva linija terapije da pacijent ne bude oštećen.

2. Mohs hirurgija je dovela do prepolovljenja kumulativne incidence recidiva, metastaza i SSB u poslednjih 3 godine.

3. Buduća istraživanja treba da se nastave fokusirati na istraživanje uloge adjuvantnih terapija i praćenja recidiva kod SCC visokog stadijuma.