Mohs hirurgija je minimalno invazivna procedura koja se koristi za lečenje svih vrsta raka kože. Nazvana je po dr Frederiku Mohsu, lekaru iz Amerike koji je ovu tehniku razvio još 1920-ih godina.

Većina pacijenata koji se podvrgnu Mohs-ovoj hirurgiji kod dr Igora Kapetanovića ima ili bazocelularni karcinom (BCC) ili skvamozni/planocelularni karcinom (SCC) kože.  U našoj kliničkoj praksi često se susrećemo sa pitanjima pacijenata da li se Mohs hirurgija koristi za lečenje drugih vrsta raka kože, po čemu se razlikuje od klasične hirurgije, kao i da li je nekad potrebna opšta anestezija.

Najveća razlika između Mohs hirurgije i klasične hirurgije je u histološkom načinu obrade tkiva nakon njegovog uklanjanja. Tokom klasične hirurgije ili tradicionalne ekscizije uklanja se i deo zdrave kože oko tumora u cilju predostrožnosti. Ivicе ovog tkiva uzorkuju se na više mesta i radi se biopsija kako bi se proverilo da li je sav tumor zaista uklonjen. Međutim, tokom standardne hirurgije ispituje se samo oko 3 do 5% ivica (margina).

Za razliku od prethodno pomenute ekscizije kod Mohs hirurgije procenjuje se 100% margina. Ovo znači da se pregledaju sve ivice uklonjenog tkiva pre završetka procedure, kako bi se osiguralo da je sav rak kože uklonjen. Upravo zbog toga Mohsova hirurgija ima znatno veću stopu izlečenja od standardne hirurgije. Između 97% i 99% pacijenata kod kojih je urađena Mohsova hirurgija nikada neće imati povratak karcinoma na tom mestu tokom života.

Mohs hirurgija se takođe izvodi u ambulantnim uslovima, pod lokalnom anestezijom. Ovo znači da se pacijent ne uspavljuje, ne mora da prespava u bolnici ili klinici, i ne mora raditi preoperativne testove, pripreme i analize. Sve se završava u jednom danu.

Idealni kandidati su pacijenti sa rakom kože na mestima gde je posebno važno očuvati zdravo tkivo, kao i što više kože. To uključuje lice, glavu, vrat, prste i genitalije.

Prednosti Mohs hirurgije kod starijih pacijenata, odnosno onih sa ozbiljnim zdravstvenim problemima je i primena lokalne umesto opšte anestezije, koja nosi veći rizik od komplikacija.

Mohs hirurgija se koristi i za tretman:

• amelanotičnog melanoma in situ, koji je teško uočljiv
• promene koja je nepotpuno uklonjena standardnom hirurgijom ili se, pak, ponovo javila
• laserski uklonjenih promena za koju je pacijent tek kasnije saznao da je karcinom, pa se više ne vidi i/ili nije poznato tačno gde se nalazila

Američka akademija za dermatologiju razvila je kriterijume koji pomažu lekarima da procene da li je Mohsova hirurgija najbolja opcija. U obzir se uzima sledeće:

• tip tumora
• lokalizacija tumora
• starost pacijenta
• medicinska istorija
• opšte zdravstveno stanje
• druga oboljenja, poput leukemije, limfoma ili stanja imunosupresije

Kod dr Kapetanovića odluke se donose individualno, od slučaja do slučaja, vodeći se svetskim protokolima.

Postoje situacije u kojima Mohsova hirurgija nije preporučena, kao što su:

• Difuzni tumori kože – rak mora biti u jednoj celini, a ne rasut u više manjih žarišta
• Metastatski karcinom kože – prioritet je lečenje primarnog karcinoma kod kolega onkologa
• Veoma veliki tumori – lokalna anestezija možda ne bi bila dovoljna za kontrolu bola
• Visokorizični tumori – često zahtevaju biopsiju sentinel limfnog nodusa u bolničkim uslovima kod onkologa

Bitno je naglasiti da u slučaju postojanja dve vrste kancerogenih ćelija terapija se određuje prema agresivnijem tipu.

Mohs hirurgija nosi određene rizike, kao i svaka medicinska procedura. Najčešći su:

• bol
• krvarenje
• infekcija (2% slučajeva)

Medicinski tim čini sve da se ovi rizici svedu na minimum. Pacijentima se detaljno objašnjava šta mogu očekivati nakon operacije i u kojim situacijama je neophodno da se jave lekaru.